Пољски имунолог и бактериолог Лудвик Хиршфелд студије медицине завршио је Берлину где је 1907. године докторирао дисертацијом „О аглутинацији крви“. Као млад истраживач, Хиршфелд је 1910. доказао да припадност некој крвној групи зависи од наследних фактора, чиме је дао методолошку подлогу за серолошко истраживање очинства. Такође, увео је и модерни начин означавања крвних група (АБ0).
Сазнавши у Швајцарској, где је био доцент на Циришком универзитету, за стравичне размере епидемија три тифуса (трбушног, повратног и пегавог) у Србији почетком 1915. године, пријављује се да као лекар добровољац у српској војсци помогне у сузбијању епидемија. По сопственој жељи послат је у само средиште епидемија „главни центaр за разбољевање и умирање“ Ваљево. У Ваљеву је радио на сузбијању епидемија, организовао је и предавао на курсевима о пегавом тифусу и другим заразним болестима. У априли 1915. у Ваљево долази и његова супруга др Хана. По окончању епидемије (мај 1915) до октобра 1915. Лудвик Хиршфелд ради као бактериолог у српској војсци.
Хршфелдови се са српском војском повлаче преко Албаније.
Радећи као бактериолог у српској војсци, др Лудвик Хиршфелд је 1916. године изоловао из крви једног војника до тада непознати сој паратифуса. Данас се овај изазивач паратифуса назива Salmonella hirszfeldi.
Лудвик Хиршфелд је 1917. у својој лабораторији произвео вакцину која је штитила од трбушног тифуса, паратифуса А, Б и Ц, и колере. Њоме је вакцинисано преко 110.000 бораца, а први вакцинисани војник био је Војвода Живојин Мишић. За успешан рад на изради вакцине Лудвик Хиршфелд је одликован Орденом Светога Саве трећег реда.
Од фебруара до јуна 1918. у „Српској болници Престолонаследника Александра“ Хиршфелд држи бактериолошки. Полазници Хиршфелдовог курса били су, између осталих, др Коста Тодоровић (доцније професор Медицинског факултета у Београду, члан САНУ), Стеван З. Иванић (доцније директор Централног хигијенског завода у Београду); др Милутин Ранковић (доцније дугогодишњи шеф серолошког и бактериолошког одељења Централног хигијенског завода, произвео је прву домаћу BCG вакцину 1926. године), др Хранислав Јоксимовић (доцније шеф санитетске службе града Београда) и Радмило Јовановић (доцније санитетски генерал, професор ВМА и дописни члан САНУ).
Када је дошао у Србију 1915. године др Лудвик Хиршфелд је био један од водећих светских ауторитета за крвне групе. Захваљујући Хиршфелдовом раду српска војска је била једна од првих која јe примењивала трансфузију крви у ширим размерама. Независно од бактериолошког курса организује и курсеве на којима су други лекари стицали нова знања, па и из практична знања из трансфузиологије.
Најзначајније Хиршфелдово истраживање у области крвних група спроведено на Солунском фронту било је испитивање дистрибуције крвних група код разних народа и раса. Овај рад је био инспирација за многе истраживаче. То се најбоље види на основу његове цитираности и броја радова који су рађени применом Хиршфелдове методе. У периоду од 1919. до 1939. урађено је више од 1000 студија у којима су приказани резултати добијени на преко 1,3 милиона тестираних субјеката.
После пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије, др Лудвик Хиршфелд је постављен за шефа бактериолошког одељења Војне болнице у Београду – првог по реду. Хиршфелдови су Србију напустили у јесен 1919. године. За заслуге које је стекао у раду нашег војног санитета одликован је Орденом Белог орла.
Др Лудвик Хиршфелд је био редовни и почасни члан Српског лекарског друштва. Овај велики научник и мислилац, почасни санитетски пуковник српске војске, умро је 7. марта 1954. године од последица срчаног удара.
