XI конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем одржан је у Хотелу „Мона“ на Златибору у периоду од 23.9. до 26.9.2021. године, са физичким присуством 230 учесника, под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Конгрес је отворен 23.9.2021.године у 19ч. На отварању су се обратили присутнима: председник СЛД-а Проф.др Радоје Чоловић, председник удружења лекара опште/породичне медицине Југоисточне Европе (AGPFMSEE) Прим.др Љубин Шукријев, Проф.др Мумтаз Мазичиоглу из Турске, некадашњи председник Секције опште медицине СЛД Прим.др Мирјана Лапчевић, председник општине Чајетина г-дин Милан Стаматовић и председница Секције ОМ СЛД Прим. др Драгана Трифуновић Балановић. На самом почетку свога обраћања председица Секције је замолила присутне да минутом ћутања одају почаст преминулим колегама, лекарима који су се, радећи свој посао, борили са пандемијом, али изгубили своју личну битку са вирусом.
Како се конгрес одржавао у време четвртог таласа пандемије COVID 19, за време одржавања конгреса спроведене су и поштоване све препоручене превентивне протиепидемијске мере од стране надлежне установе, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“: мерење температуре, дезинфекција руку пре уласка у салу, ношење заштитних маски, држање дистанце).
Теме конгреса су биле:
- Пандемија COVID 19 –како смо се борили
- Нови терапијски приступи у лечењу пацијната са хроничним болестима
- Слободне теме
У раду конгреса учествовали су и предавачи из иностранства: Северне Македоније, Федерације Б и Х, Републике Српске, Црне Горе и Турске.
Тема 1.
У складу са постојећом пандемијом COVID-19, ово је и била главна тема конгреса. Организован је округли сто на ком су предавачи из сваке земље учеснице презентовали како су се лекари опште/породичне медицине борили, какве су проблеме имали и како су их решавали.
Лекари опште/породичне медицине поднели су велики терет рада у условима ове пандемије. Били су први у контакту са пацијентима код којих је постојала сумња на COVID -19. Рад лекара опште /породичне медицине подразумевао је: збрињавање ковид и нековид пацијената (рад на својим уобичајеним радним местима са својим пацијентима и рад са пацијентима на другим радним местима, у другим амбулантама), рад у ковид амбулантама, рад у ковид болницама, рад на спровођењу вакцинација грађана против новог SARS CoV-2 вируса у матичним здравственим установама, на великим пунктовима ван здравствених установа и на терену. Највећи број лекара опште/породичне медицине је радио на свим или готово свим поменутим радним местима. Нажалост, током ковид пандемије поново смо се суочили и са недовољно развијеном комуникацијом између примарног, секундарног и терцијерног нивоа здравствене заштите, те је закључено да је неопходно успоставити бољу сарадњу између различитих нивоа здравствене заштите. Дешавало се веома често, условима ковид пандемије, да није било термина за заказивање дијагностичких и консултативних прегледа пацијената на секундарном и терцијерном нивоу, или су се пак пацијенти након краћих консултација у установама секундарног и терцијерног нивоа здравствене заштите, без јасно решеног здравственог проблема, враћали својим лекарима опште/породичне медицине како би се њихов здравствени проблем решио на нивоу примарне здравствене заштите. Препознати су нови изазови у раду, као што су: лонг-ковид, пост-ковид, насиље у породици. Такође, нови сегмент рада лекара опште/породичне медицине је такозвана телемедицина, која сама по себи представља нови начин комуникације у раду са пацијентима. Кроз презентације и дискусију је закључено да лекари у Србији имају исте или сличне проблеме у раду, као што су: недостатак кадра, изложеност синдрому сагоревања, рад лекара опште/породичне медицине ван свог уобичајеног радног места и ван матичне здравствене установе. И поред свега наведеног, закључено је да овакав комплексан рад лекара опште/породичне медицине, и читаве примарне здравствене заштите (у Републици Србији је то рад Домова здравља), није препознат, од стране надлежних државних институција, као рад од непроцењивог значаја за заштиту здравља свих грађана и одрживости читавог здравственог система.
Сматрамо недостатком организације здравствене службе чињеницу да приликом доношења протокола и националних водича за дијагностиковање и лечење оболелих од нове болести COVID-19 нису били укључени и консултовани представници лекара опште медицине. Такође, нисмо задовољни неукључивањем у одговарајућа радна тела (стручне кризне штабове), која одлучују о епидемиолошким мерама и организацији здравственог система.
Тема 2.
Како SARS CoV-2 вирус, према резултатима бројних истраживања, не напада само респираторни тракт већ може да доведе до оштећења и других органа и органских система, посебно у присуству коморбидитета, значајне су биле презентације о новим смерницама за лечење хроничних незаразних болести (кардиоваскуларних, дијабетеса, хроничне опструктивне болести плућа, дислипидемије) уз присуство COVID-19. Презентовани су изазови и смернице за дијагностиковање плућне емболије у примарној здравственој заштити за време пандемије, шта карактерише хронични коронарни синдром и COVID-19, нове смернице за менаџмент дислипидемија, које су прагматичне клиничке препоруке за пацијенте са дијабетесом тип 2, које су неуролошке манифестације COVID-19 и шта је у основи повезаности овог обољења и главобоље. Значајна су и стечена нова сазнања о фармаколошком терапијском приступу неуропатском болу у примарној здравственој заштити, као и о место и улози кортикостероида у лечењу пацијената са коронавирусном болешћу. У структури морбидитета све чешће се срећу поремећаји менталног здравља, израженост депресије, анксиозности, когнитивних поремећаја и деменције, а акценат је на раном препознавању ових поремећаја што је свакако на изабраним лекарима опште/породичне медицине. Стечена су и важна сазнања о кардиоваскуларном здрављу жена, а истакнут је значај свеприсутнијег загађења ваздуха, као важног фактора ризика за низ хроничних обољења о чему је потребно водити рачуна у будућности.
Кроз одговарајуће сесије истакнут је значај активности АЛИМС-а ради добијања поузданих информација о лековима и поново је истакнут значај рационалне употребе антибиотика и неопходност континуиране едукације лекара на ту тему.
Све презентоване теме су биле веома значајне за учеснике конгреса с обзиром на широк спектар компетенција лекара опште/породичне медицине.
Тема 3.
На конгресу су презентовани и радови лекара опште/породичне медицине, како из Србије, тако и из земаља које су узеле учешће на конгресу. Приказани су радови са веома разноврсним темама, који су били резултат спроведених истраживања, а највише занимљиви прикази случајева из свакодневне праксе. Аутори радова су најчешће били млади лекари, што охрабрује и потврђује да општа/породична медицина, како у нашој земљи тако и у земљама у окружењу, има будућност.
Током рада конгреса применили смо нове технологије у едукацији, као што су директна онлајн укључења предавача, унапред снимљене аудио и видео презентације предавача који из оправданих разлога нису могли физички присуствовати конгресу.
Учесници конгреса су активно учествовали у свим врстама сесија (округли сто, радионице, предавања), а после сваке сесије отварала се широка дискусија, из које је било јасно колико је велика жеља и потреба лекара како за континуираном едукацијом и за праћењем свих новина у медицини, тако и за разменом знања и искустава са колегама. Конгрес је побудио интересовање медија за активности и рад лекара опште медицине, који су извештавали о раду конгреса.
На затварању конгреса, након презентације закључака конгреса кроз дискусију која је уследила, изнети су утисци да је XI конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем оправдао очекивања присутних лекара. Још једном смо доказали да смо спремни да радимо у континуитету и истовремено се усавршавамо. Значајан број колега није могао физички присуствовати конгресу због радних обавеза, услед велике оптерећености лекара постојећом пандемијом.
На крају је упућен апел лекарима опште/породичне медицине и свим здравственим радницима, да посебно брину о сопственом физичком и менталном здрављу, јер само тако могу успешно и на најбољи могући начин одговорити на све личне и професионалне изазове, а у циљу очувања и унапређења здравља читаве заједнице. У вези са тим, сматрамо неопходним да надлежне државне институције што пре дефинишу стратегије за помоћ и подршку свим здравственим радницима запосленима у државним здравственим институцијама, јер управо запослени у овим установама подносе тренутно највећи терет рада у комплексном и изгарајућем функционисању здравственог система у условима ковид пандемије.
