У периоду од 22.09.2022.- 25.09.2022. године у Врњачкој Бањи Секција опште медицине СЛД организовала је Конференцију лекара Опште медицине Србије са међународним учешћем.
У оквиру Конференције одржана су два акредитована симпозијума:1. Међународни симпозијум „Дијагнистика и терапија хроничних болести у општој медицини“,
2. Национални симпозијум са међународним учешћем „Изазови у раду лекара опште/породичне медицине у кризним ситуацијама“.
У реализацији програма ова два симпозијума, поред предавача из Србије, учешће су узели и предавачи из иностранства: Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније, Хрватске и Црне Горе.
Програм континуиране едукације реализован је путем предавања, радионица, округлог стола, панел дискусија, приказа резултата истраживања и приказа случајева. Поред акредитованог програма на конференцији су организована предавања од стране више фармацеутских кућа са еминентним предавачима из различитих области. Конференцији је присуствовало 430 лекара.
Комисија за рецензију пријављених радова прихватила је 8 радова за усмену презентацију и 9 за постер презентацију.
На свечаном отварању конференције уводно излагање о формирању Асоцијације лекара опште/породичне медицине југоисточне Европе, одржао је њен Председник Прим. Др Љубин Шукриев.
Тачно пре 20 година, на ИИИ Конгресу лекара опсте медицине тадашње Југославије 2002. године, уВрњацкој Бањи покренута је иницијатива да се формира Асоцијација лекара опсте/породицне медицине југоистоцне Европе, са циљем да се појача сарадњу измедју земаља у региону које имају исте или сличне реформе њихових здравствених система На конгресу су присуствовали и колеге из Бугарске,Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Србије као земље домаћина. Потом су се прикључиле и Албанија, Хрватска, Словенија и Турска. Сарадња се остварује у виду конгреса, конференција, округлих столова, радионица, заједничких истраживања и издавчке делатности. Улога Асоцијације је да координира и стимулише активности националних организација опште/породицне медицине, да делују на Владине ауторитете и институције дрзаве, да сагледају централну улогу принарне здравствене застите(ПЗЗ) и породицне медицине у здравственом систему.
На симпозијуму „Дијагнистика и терапија хроничних болести у општој медицини“, изложена предавања су била изузетно актуелна, јер се лекари опште медицине најчешће баве дијагностиком, терапијом и праћењем хроничних болести, а кардиоваскуларне болести (КВБ) су на првом месту у структури морбидитета и морталитета. Пошто је артеријска хипертензија примарни фактор ризика за њихово настајање, анализом нових смерница за хипертензију указано је на новине у дијагностици, терапији и управљању хипертензијом. Стопе контроле хипертензије су ниске, што доводи до оштећења срца и циљних органа, те су презентовани функционални тестови изузетно значајни у циљу ране дијагностике тих оштећења. Процена кардиоваскуларног (КВ) ризика остаје камен темељац смерница за примарну и секундарну превенцију КВ, са посебним нагласком на проблем дислипидемије у светлу нових препорука.
Предијабетес је велики јавноздравствени проблем, због високог ризика за развој макроваскуларних и микроваскуларних компликација. Дијабетес (ДМ) је једно од најчешћих хроничних, незаразних обољења, а број оних који постигну све терапијске циљеве (оптималну контролу гликемије, холестерола и вредности артеријског крвног притиска) износи око 20%. Нове групе лекова за лечење типа 2 ДМ, укључујуćи СГЛТ-2 и ГЛП-1 испољиле су и позитивне ефекте на кардиоваскуларни и ренални систем.
ХОБП је честа превентабилна и залечива , али не и излечива болест плућа. Презентоване ГОЛД смернице дају драгоцени путоказ за превенцију, дијагностику, лечење и праћење ове болести.
Представљен је клинички водич - ГИНА 2022, који садржи доктринарне ставове и препоруке за дијагностификовање, праћење и лечење астме. Сваком пацијенту са астмом треба направити персонализовани приступ лечењу и писани акциони план.
Хронични бол је глобалан здравствени проблем, представља велики терет за оболелог, здравствени систем и друштво. Бол у врату је најчешћа мускулоскелетна тегоба и већина симптома је бихевиоралног извора, попут аксијалног бола са трзајном повредом и радикулопатије. Хронични лумбални бол је изузетно раширен проблем изазван променама на зигапофизеалним, сакроилијачном зглобу и на интервертебралним дисковима. У терапији хроничних болних синдрома потребан је мултидисциплинарни приступ и мултимодална терапија.
У оквиру симпозијума „Изазови у раду лекара опште/породичне медицине у кризним ситуацијама“, истакнуто је место, улога и значај лекара опште/породичне медеицине као стуба ПЗЗ, у збрињавању пацијената у свим ванредним ситуацијама: епидемије и пандемије, поплаве и друге елеменмтарне непогоде, мигрантске кризе и друго.
У овој пандемији је ПЗЗ, као као први контакт пацијента са здравственим системом потврдила да је савладала три важна момента: 1. да се може прилагодити у свим ситуацијама и да се то мора препознати; 2. Општа/породична медицина омогућава преусмеравање тока пацијената, континуирано управљање свим здравственим проблемима као и успостављање везе са локалном заједницом у бризи за јавно здравље; 3. обезбеђује прикупљање и ширење валидних информација које треба презентовати пацијентима и широј јавности.
Пандемија је указала на потребу и значај постојања протокола за функционисање читавог здравственог система, па и ПЗЗ у различитим ванредним ситуацијама. Препоруке помажу лекарима у доношењу одлука у свакодневном раду. Тиме се обезбеђује уједначеност и квалитет пружене здравствене заштите нашим пацијентима. Истакнуто је да је у изради водича неопходно укључити и лекаре опште/породичне медицине.
У погледу вештина и компетенција лекара опште/породичне медеицине неопходно је и системско улагање у ПЗЗ, како повећањем броја лекара, тако и обезбеђивањем инструмената за стицање вештина и развој компетенција-
Закључено је да је у кризним ситуацијама потребна боља комуникација између примарног и виших нивоа здравсве заштите, као и сарадње са локалном заједницом. Такође потребна су тачна упутства за рад како би се очувало ментално здравље здравствених радника у кризним ситуацијама. Важно је системски укључити у једнакој мери и приватни сектор у циљу што бољег збрињавања пацијената и успешнијег одговора на кризну ситуацију. Такође, потребно је подизање свести о значају укључивања у међународне организације и међународна истраживања у области ПЗЗ и опште медицине, са циљем да се подигне углед опште/породичне медицине у нашој земљи и у свету.
У оквиру националног симпозијума одржано је предавање под називом Пут којим се креће општа/породична медицина, изложени су главни резултати студије EURODATA: клинички пут пацијента са сумњом на COVID 19 у ПЗЗ у 30 земаља Европе, као и предавања на тему одговорности здравствених радника у кризним ситуацијама и очувања менталног здравља у кризним ситуацијама.
На конференцији је одржан округли сто на тему „Искуства у раду катедри опште/породичне медицине у нашој земљи и земљама у окружењу“. Учесници из земаља у окружењу су изложили организацију и начин функционисања својих катедри. Нажалост, констатовано је да једино на Медицинском факултету Универзитета у Београду не постоји катедра за додипломску наставу из опште медицине и да специјалисти опште медицине са научним звањем доктора наука нису препознати као носиоци наставних активности у оквиру катедре. Такође је констатовано да је на Медицинском факултету у Новом Саду шеф катедре за општу медицину и асистент специјалисти опште медицине са научним звањем.
Комисија за оцену презентованих радова имала је тежак задатак да од, за конференцију прихаћених радова, одабаре и награди један рад из постер презентације и један од усмено презентованих радова, јер је квалитет свих радова био на високом нивоу. Лекарима је учешће на конференцији омогућило да добију значајан број бодова потребних за обнављање њихових лиценци: 1. Међународни симпозијум „Дијагнистика и терапија хроничних болести у општој медицини“, акредитациони број А-1-1337/22 – за пасивно учешће 5 бодова, за постер презентацију 6 бодова, за усмену презентацију 9 бододва и 10 бодова за предаваче; 2. Национални симпозијум са међународним учешћем „Изазови у раду лекара опште/породичне медицине у кризним ситуацијама“, акредитациони број А-1-1338/22, – за пасивно учешће 5 бодова, за постер презентацију 6 бодова, за усмену презентацију 8 бододва и 9 бодова за предаваче.
Општи утисак лекара који су присуствовали конференцији је да је конференција била веома успешна, добро организована, да су изложена предавања у оквиру сминара била изузетно квалитетна, а теме веома актуелне и корисне за свакодневи рад лекара у општој медицини.
Научни одбор конференције
