Секција опште медицине

Изузетно оптерећење на послу, рана појава синдрома изгарања и недостатак радне снаге у примарној здравственој заштити су међусобно повезани фактори и представљају застрашујуће изазове у блиској будућности. Комплексност недостатка лекара и других здравствених радника у примарној здравственој заштити у Европи захтева свеобухватни приступ. Квалитет здравствене неге и добробит наших заједница су суштински повезани са здрављем и добробити радне снаге у примарној здравственој заштити. WONCA Европа истиче хитну потребу за системом примарне здравствене заштите који има довољан број радника и  адекватно је финансиран и скреће пажњу европским креаторима здравствене политике на потенцијалне катастрофалне последице које могу имати недостатак радне снаге и недовољно средстава.

WОНЦА Европа подстиче креаторе политике да подрже иницијативе које имају за циљ смањење оптерећења послом у примарној здравственој заштити, како лекара тако и других професионалаца и да се ефикасно позабаве недостатком радне снаге у примарној заштити. WОНЦА Европа предлаже неколико стратегија како би се решили ови проблеми:

• Повећање броја радника: како би се посао распоредио неопходно је повећати број лекара у примарној заштити, као и сестара и других здравствених професионалаца. Ово се може постићи охрабривањем већег броја студената медицине да одаберу специјализације у примарној заштити, повећањем капацитета медицинских факултета и обезбеђивањем подстицаја за лекаре који би радили у подручјима са мањком радне снаге.
• Побољшање радних услова: Повећати привлачност примарне здравствене заштите тиме што ће се више разговарати о проблемима као што су предуго радно време, велика преоптерећеност послом, обимна бирократија и убрзано изгарање на послу; ово може помоћи да се задржи и привуче више доктора у ово поље.
• Користити тимове: имплементација тимских модела неге, где лекари из примарне здравствене заштите сарађују са сестрама, асистентима лекара и другим здравственим професионалцима може ефикасно да прерасподели терет посла и побољша квалитет и ефикасност. Сваки члан тима може допринети својом стручношћу, омогућавајући тако породичном/изабраном лекару да се бави комплекснијим случајевима.
• Прихватање нових технологија и телемедицине: Прихватање дигиталних здравствених технологија и телемедицине може повећати доступност услуга примарне здравствене заштите, нарочито у руралним или регијама са мањком радне снаге, и тако смањи оптерећеност лекара.
• Подржавање истраживања и иновација у примарној заштити: инвестирање у истраживања и иновације, специфичне за примарну заштиту, може да побољша базу доказа за примарну здравствену заштиту, повећа ефикасност и привуче више доктора у ово поље.
• Промовисати свест и едукацију јавности и других заинтересованих страна: промовисати активности и едуковати заинтересоване стране и јавност о значају примарне здравствене заштите и њеној улози у спречавању и лечењу здравствених проблема. Заинтересоване стране треба да укључују универзитете. Циљ је гајити културу која сматра примарну заштиту специјалношћу која је важна као и друге, где пацијенти са поверењем траже услуге у примарној заштити и на тај начин смањују оптерећење других специјалности.
• Учинити општу медицину одрживијом, избегавати беспотребно трошење ресурса тако што ће се адекватно говорити о медикализацији, претераној дијагностици и претераном прописивању лекова. Укључити концепт “превише медицине” у додипломске и постдипломске студије, у истраживања и континуирани професионални развој.
• Рационализовати административне задатке: упрошћавање и аутоматизација административних задатака, као што је електронско вођење здравствене документације, заказивање прегледа, алгоритми са преауторизацијом и процесом наплате, могу да уштеде време лекарима у примарној заштити И омогуће им да се више фокусирају на пацијенте.
• Побољшати баланс посла и живота: побољшати баланс посла и живота тиме што ће се имплементирати политике које дају предност разумном радном времену, ограничавају прековремени рад и обезбеђују адекватан одмор и време за континуирану медицинску едукацију. Охрабрити докторе да редовно праве паузе, иду на годишње одморе и посећују едукативне програме како би се напунили енергијом и освежили.

Креатори политике, здравствене организације и професионална удружења треба да сарађују како би дошли до добро скројених решења, која се односе на јединствене изазове, са којима се сусреће сваки регион понаособ. Говорећи о оптерећењу послом лекара и других здравствених професионалаца у примарној заштити можемо повећати њихово професионално задовољство, побољшати исходе за пацијенте и ојачати примарну заштиту као целину.     

Овај текст је лиценциран од стране Creative Commons Attribution - NonCommercial-ShareAlike 4.0, интернационална лиценца.